Драган Симовић: Вечан Живот и Вечно Стварање
Ко год крене путем освешћивања и узрастања у Духу Стварања, мора на самом почетку да разјасни ово: нико од нас не може променити никог, а још мање може мењати свет, већ да свако од нас мења и поправља једино самога себе.
Све племенито и узвишено што чинимо – чинимо искључиво због себе!
Мењајући и поправљајући себе, ми мењамо и поправљамо све људе који су у нама, свеколики свет који је, такође, у нама.
Ја поезију не стварам због других, због света; ја поезију стварам због себе и, само зарад себе.
Моја поезија не треба другима, не треба свету; моја поезија треба мени, треба мојој души.
Моја поезија ствара и поправља мене!
Погледајте и сазерцавајте људе и свет око себе.
Можете ли ту ишта променити и поправити?
Не, ту ништа не можете променити ни поправити.
Ма шта чинили, све ће у спољном свету бити и остати онако како јесте.
Опсена је да се свет мења.
Свет се уопште не мења.
Мењате се ви, и само ви!
Оно што се мења у вама, то је Живи Бог у вама.
Само се Бог мења, само је Бог у сваком трену другачији.
Бог је Вечна Промена.
Бог је Кретање и Дејствовање.
Бог је Стварање.
Све што је Стварање, то се у свакоме трену изнова рађа.
Шта је Вечан Живот?
Вечан Живот је Вечита Промена, Вечито Стварање.
Вечног Живота нема изван Вечног Стварања.
Ко год тражи Вечан Живот изван Вечног Стварања, наилази на Таму и Опсену.
СРБСКИ ЖУРНАЛ 
Ако некога нечему научиш ти си учествовао у његовој промени! То је стварање на другоме а упоредо на себи! Божанска сила , по мени, не може бити променљива тако како рече! У ствари ја је не видим тако! Ми је видимо можда другачије и то је оно што је различито!
Она је иста само ми смо у различитим стањима у зависности од ко зна све чега!
Поезију пишемо себе ради- да- али ту исту поезију дајемо и другима! Зашто је дајемо? Мислим да то што стварамо дајемо и другима јер код свих она ће различите или исте ствари да побуди-у супротном бисмо сви стварали и никада никоме не бисмо реч једну рекли о томе шта стварамо! Слажем се да човек изворно ствара себе ради али разлог није само тај. Ако нас је Бог створио као један заједнички организам-као једно- онда сви стварамо и једни због других! Песниче, наша душе су велике, широке и љубе много! Љубе нас саме и друге о колико много! Мој је осећај да ми стално размењујемо силу осећања и догађања и то је читаво богатство на путу ка тој заједничкој јединствености! Ово бејаху моја промишљања на оно што прочитах!
Драгане Песниче,
Живот је сусрет и прожимање савршеног и несавршеног .. то је стално у кретању … и гле парадокса …. то једно другом бива инспирација и помоћ на нашем путу спознаје …. свака наша мисао и искуство на том путу прожима прво нас саме као ствараоце а уједно те нове и свеже мисли крећу да прожимају цео организам , целу Васиону…… Свет и не треба да се мења он је и овако маја и опсена … то је само наша животна позорница где остварујемо наше улоге, њоме се не треба превише бавити ….. али зато је преко потребно да се ми глумци те позорнице узајамно помажемо да што боље и квалитетније одиграмо наше животне роле….
Свако Добро, Милан