Тисућу и хиљаду пута
Срећем огорчeну истину…

Налазим се у музичкој рупи
Пасем на колективној паши
Играм по такту рептил песме
Пијем и једем намерне отрове
Учим лажа повест и бледе формуле
И контузоване правдe и судије
Дивим се уврнутим Пикасу и Далију
Поред толико огромних сликара
И учим науку врти се у круг
А никада нико не говори о мени

Послушао сам птицу водиљу
Kоја има три гнезда на мом челу
И прави четврто пето … девето гнездо
Отворио сам свих дванаест субтила срца
И кренуо у освајање најоштријих врхова

У Водеану црвеном и плавом
Тело моје од Сумпора и Соли
Укотвило се у Живи и мери дубине