Коментар-песма Милице Беле Србкиње са Радана: Све се свести и наново у љубави рађа
Aко неког нечему учиш,
ти њега свестиш,
будиш, изнутра,
да требамо једни другима,
јер се тако узајамно свестимо
и шаљемо импулс своје свесности за даље,
а Вечност је вечито стварање, буђење, освешћавање за даље,
то су речи из саме суштине невидљиве,
а промена је видљива споља,
споља се мењају ствари, догађаји,
значи изнутра се свести,
да би се касније и споља настала промена
на нама и око нас и у свету.
Колико си свестан изнутра
толико и дејствујеш и споља у виду промене.
Све се свести и наново у љубави ствара.


