Преци ме мили позвали моји

Да на Род погледам свој,

Песму да запевам, душе да разбудим.

О драги моји, чујем вас и видим све,

На битке славне ме ви  подсећате,

На мачеве сјајне, дивне сребрно плаве

Стреле и копља златна што параше таму.

О знам  шта причају  беле ваше главе.

 

Будућност ми помињете светлу,

Кажете ми, далека да није и да се

За њу борити мора жешће но икад сад.

 

Преци мили, ево стојим на небу плавом

Снага ми права кроз  стуб кичмени а

Вода жива тече ћелијом сваком.

Дижу се високо, зраци злата, секу

Све што није симбол нашег коловрата.

Богова дар – светло пламно

Дугу прави једну за другом.

Отворићу сва небеска врата

Да свак од вас потомка нађе свог.

Сећања расту у души Рода нашег

Златно доба долази – наређује сам Сварог!