Сакупио сам комплетну опрему и сву расположиву снагу.
Се-дам пута сам проверио сваку крупницу и ситницу да нешто не заборавим. Обукао сам величанствену о-дор-у Витеза Праисконог Реда и лагано запалио измирну и свећу обасијавачицу, сео на ручно исплетену и посвећену
локвањ – простирку, и ушао у Коначни Ритуал.

 

На крају сам просијао себе кроз Седам сита праисконих, обасјао свако од три тела са три Лупе лучезарне, и усправио се испред Огледала свих огледала.

 

 

Био сам задовољан – незадовољан својим изгледом – неизгледом, осећајем – неосећајем, знањем – незнањем, жељом – нежељом.

 

Непрекидно зурећи кроз своје треће око у Огледалу, завезао сам сам-у-рај-ску пунђу, разгибао тринаест зглобова тела и по четрнаест зглобова на обе шаке и развукао кичму по дужини, до краја одвојивши пршљенове један од другога. Онда сам лаганим, мирним, сигурним покретима, на своју витешку одору положио додатну опрему: Мач етерични, Лоук Вавилонк и тоболац етеричних стрела, Иглу ђерданизаљку, Калауз расковник, Наруквицу самолечилицу, Звончицу – меденицу објављивачицу, Ћилимицу – првотканицу – сваке врачке одбијачицу, Плочу плавог камена, Очила јасновида, Безвремер непостојанер и Лулу светлозарну, и посуо се Прахом невидљивком. Опипао сам прстима свих двадесет и седам дуплих сневач – трагач прекидача, које сам посебно измислио и направио за ову прилику, и подигао у небо Мач етерични.

 

Када је, тик изнад Мача, заиграла искричава дуга седмобојка, левом руком, са по три прста, девет пута сам притиснуо сневач – трагач прекидаче, непрекидно дишући праисконим трептајем, потпуно усмерен на злато високо изнад седмог центра, и одлучно укорачио у о н о с в е т сна.