За мој живот и моју судбину одговоран сам само ја.

То је једна страна Истине.

За мој живот и моју судбину одговорни су сви.

То је друга страна једне те исте Истине.

Истина је толико огромна, толико и тако свеобухватна, да ју је напросто и немогуће сагледати само са једне стране, само из једног угла, већ се мора сазерцавати са свих страна, из свих углова.

О Истини може да се говори само у зен-будистичким парадоксима, у зен-будистичким противуречностима.

Иако сам сам одговоран за свој живот и своју судбину, на мене су утицали многи.

Толико је оних који су утицали на обликовање мојега живота и моје судбине, да их је, напросто, и немогуће све побројати.

У раном детињству, то је било родноверно окружење.

Да, управо тако.

Ја нисам растао у хришћанској породици.

За хришћанство сам чуо тек много доцније.

Сви моји преци, и свеколико моје окружење, било је родноверно.

Наравно, ја тада нисам знао како се то зове, али сада знам: то је било родноверно илити паганско окружење.

Сви моји ближњи из мојега окружења у најранијем детињству, веровали су у србске, словенске богове, у култове и митове наших древних предака.

Што значи, да сам ја с родневрјем растао, да сам га душом осећао и удисао, да сам се у његовом духу изнутра обликовао и развијао.

Природа, и све што је у Природи, то бејаше светиња.

Свето дрво, свети храст, света липа, света оскоруша … света биљка, свети цвет…

Све је било свето и посвећено.

Доцније сам се, око двадесете године, срео са ведском и будистичком традицијом, али с јапанском и тибетанском варијантом будизма.

На поткама и подлогама родноверја, прожетог ведским и зен-будистичким погледом на свет, исклијала је, изникла и развијала се и моја поезија, моја животна и стваралачка поетика.

Дакле, моја веза с родноверјем није књишка, није се појавила и развијала у неком зрелом и позном добу, већ је то било моје најраније окружење.

Кад сам дошао на овај свет, ја сам већ био у родноверју.

И, нико од мојих горштака, које сам сретао у детињству, не бејаше хришћанин.

Хришћанство је, за њих, била само службена, државна религија, једнако као и комунизам.

На хришћанство и комунизам гледаху као на једно те исто.

Понављам: за мој живот и моју судбину, одговоран сам само ја; за мој живот и моју судбину одговорни су сви, одговорни смо сви.

Сви смо одговорни за све, и сви ми учествујемо у обликовању свакога и свега, од Постања до Свршетка, до Свршетка којега никада и неће бити!