Михаил Јурјевич Љермонтов

(1814 – 1841)

 

 

У час живота тешки,

Кад туга душу мори,

Молитву једну чудну

Напамет срце збори.

 

 

Благодетна је сила

У живе речи звуку,

У тој лепоти светој

Заборављам сву муку.

 

 

Са душе бреме пада,

Далеко ј’ сумња јако –

И верујем и плачем,

И лако ми је, лако…