„За разлику од католичке цркве, која је свуда где

је могла затирала паганске традиције Европе –

Православље је умело да их усваја,

чак и гаји, као гране истог стабла живота,

што расте од искони.

 

 

Пред појавом паганина, католик диже општу узбуну,

обузет страхом и паником, што осведочава

недостатак самопоуздања, услед пуке,

интелектуалне природе основе његове вере.

Истински српски или руски православац,

кад сретне неког ко је остао веран

старој вери – препознаје у њему ближњег или

бар духовног рођака, упућеног к истом циљу,

управо ка натчовеку.“