Песмама од лека, за бол сваке врсте

Певале су траве, мирисима својим.

У заносу биле камилица, нана,

Невен драги, мила ива, маточина

Трава Ртња, сићевачка жалфијица,

Анђелика лепа, боровница, бршљан,

Копривица љута, кантарион, клека,

линцура,  лишајевица, слеза два,

Босиље и смиље, троскот и милодух,

Пелин и јаглика, лаванда и ува.

У том хору певало је још стотине

лековитих трава уз свирку дрвећа

што исто својим леком зна да лечи.

Било је ту коре брезе, жира храста,

Свих борова шишарки и игличица,

Дуда црног белог, руже дивље, липе !

Беше време Ладе  кад се биље скупља

Радосна планина  Радо госте  звала

Живом водом све стазе  обележила.

Грејало је сунце тога дана жарко

Љубило лепоту што се доле збива

Сиђе сунце степенастом дугом лако

До ливаде где је вила мала била!

Златну главу спусти земљици у крила!

Диван санак  о земљици  усни кад је

она још била само вила!