Сваки човек с којим се сретнем, сваки човек који

стоји наспрам мене, бива моје живо

божанско огледало.

У свакоме се човеку огледам.

Огледам се у његовим очима, у његовој души.

Сваки ми је човек од Бога послат, да се у њему

огледнем и препознам.

Да сагледам како своје врлине тако и властите

мане.

Поштујући човека с којим се срећем, ја поштујем Бога

у њему.

Ако ја поштујем човека који стоји наспрам

мене, онда ће и он мене поштовати.

Свакоме се, ко ми је драг и мио, обраћам са Ти.

Онако како се Богу обраћам.

Не обраћам се никада, онима које срцем и

душом љубим, у множини, са Ви.

Ја нисам европејски усиљено, извештачено и

лажно културан, илити култивисан, а

култивисан значи: однегован.

Моје културно и духовно образовање није

европејско, већ ведско, хиперборејско,

аријевско и космософско.

Не волим да персирам, зато што персирање

никада не може бити израз човечанске и

божанске присности двеју личности, двеју

пробуђених и освешћених душа.

Наши сусрети – поготову сусрети међу Србима и

Србкињама – морају бити светковина

божанских и светлосних душа.

Наши сусрети морају бити одуховљени,

прожети најтананијим дејствима и енергијама

из Вишњих светова.

Нас не сме да занима како се понаша светина

око нас, и ми не смемо да се угледамо на

светину нити да се поводимо за њом.

Онај ко следи космичку и божанску вертикалу

тај је изишао из оквира датог времена; он не

припада ниједном времену, зато што је

његова тачка ослонца у Вечности.

Није битно како размишљају и како се

понашају људи у овом времену, људи земаљске

хоризонтале, битно је како се понашају

личности космичке и божанске вертикале,

личности загледане у Вечност.

Не угледајмо се на људе, већ на Богове.

Зашто вам пишем све ово, и зашто вам уопште

било шта пишем?

Одговор је прост: да бих у вама пробудио Дух

Ведског Србства.

Када се у вама пробуди Дух Ведског Србства

тада светина и руља у опсени, која слуђена и

омађијана хита према кланици, неће на вас

имати никаквог утицаја.

Тада ћете Духом обитавати у сферама

(пространствима) Вишњих светова, а Срцем и

Душом ћете обављати своје земаљске послове,

дужности и задатке, припремајући себе, гле! –

 у свакоме трену –  за Вечност, међу Боговима

и Богињама својим.