Свароже, ти што све видиш,
Склупчан као беба у јајету седиш,
Док те по небеском своду у кочији
Твој Сварожић вози.

Све шумске, морске и подземне демоне,
Све мале и велике богове,
У помоћ је Сварожић звао
Да сачувају Ред у свемиру.

Богови силни што седе
У крошњи светог Храста,
Посматрали су људе
што су их се одрекли,
Веру својих отаца, дедова и прадедова.

Људи данас клече пред туђим богом,
Храмове богова својих су срушили
А у остала населили нова божанства,
Словенску част и понос су попљували!

Увређени богови судбином људи
Престали су управљати.
Од тада људе прогони несрећа, глад
И ратови у којима нису само
ратници гинули.

Време се ближи, крај је наше Ере
И Хаос који су створили,
Наш ће прабог Сварог у Ред довести
Као што одувек беше.

Часни и поштени на виши ниво прелазити
Јер се нису одрекли Рода свога,
Сви остали у праху ће нестати
И душу њихову подземље ће прогутати.

Слава!