Живим у овом тренутку вечности.

Само у овом тренутку вечности.

Кад кажем: живео сам или живећу, тада само пресликавам овај тренутак у којему јесам и бивам.

Какав сам негда био или какав ћу негда бити, то уопште није битно за мој живот у овоме тренутку вечности.

Јер, ако нисам овде и сада, онда нити сам био нити ћу игда бити.

Изван овог тренутка вечности, нигде нема ни мене ни мојега живота.

Јесам и бивам само онда када јесам и бивам у овоме тренутку вечности.

Све друго су варке, омаје и опсене.

Онај ко може да осети и разуме садашњи тренутак вечности, тај ће моћи да схвати и хаику.

Будући да душа, суштаство и тајна хаикуа и јесте управо у овом тренутку вечности.