И данас ме, изненада, као и вазда, походи Владан Пантелић.

Сваки наш сусрет је поновно буђење, освешћење и просветљење.

Сваки наш сусрет бива једно ново откровење, један нови увид у Акаши.

Није важно о чему разговарамо; важан је светлосни запис који остаје иза сваког нашег сусрета.

Нас двојица не морамо ни о чему да причамо.

Довољно је да тихујемо и шутимо, јер је шутња два пробуђења човека често дубља, битнија и суштаственија од сваког разговора, од сваке сувисле и словесне приче.

Шутња је речитија од сваког смисленог разговора.

Највеће истине и највеће мудрости никада се не предају речима, већ шутњом и тишином.

Ко не уме да слуша шутњу и тишину, тај се и не може назвати пробуђеним и освешћеним човеком.