Тихо, тихо бајку своју пева,
Плови Зима и ноћу и дању.
И одећом топлом све покрива
И кровове, шуму и путању.

Над пољима круже пахуљице,
Баш као да звезде падају.
Опустиле беле трепавице,
Све раскошне јеле дремају.

На гранама заспале су сове,
Месец обасјава златна крила,
Усамљене нижу слатке снове,
Чудесна је рука овде била.

И све мења и боју и облик,
Оно што додирнула је свима…
Светла гасе уснули домови,
Полако у сан тоне и Зима.