Када свесно дишемо, тада удишемо Светлост, а издишемо Таму.

Светлост удишемо и, Светлошћу потискујемо и избацујемо Таму.

Удишемо Живот, удишемо Храну (Прану) Богова, а избацујемо из себе све оно што је опречно и противно

Животу. Свако биће има свој Ритам дисања.

Тај Ритам дисања свако од нас мора сам у себи да открије и препозна, јер је Ритам дисања веома важан и битан.

Наш Ритам дисања повезан је, усаображен и усаглашен, са Ритмом дисања планета, сунаца, звезда, сазвежђа и звезданих јата.

Колико трептаја траје удисај, толико трептаја траје и издисај.

Свесно дисање је веома лако, само нам се у почетку чини да је веома тешко.

Тешко нам је само испрва, неколико дана или неколико седмица, док се не навикнемо, док властито унутарње биће не усаобразимо и усагласимо са Галактичким Језгром преко Поља Свести.

Како дишемо, тако и живимо. Како дишемо, такав нам и Живот бива. Од Ритма дисања зависи колико ћемо живети у овоме свету.

Само свесно дисање јесте дисање. Уметност дисања – дисања из Свести – јесте важнија од сваке телесне вежбе, од сваке гимнастике, од сваке атлетике, од сваког спорта.

Све ти је залуд, ако не развијаш уметност дисања.

Тада ти ништа не значи ово или оно вежбање, ова или она гимнастика, ова или она атлетика, овај или онај спорт.

Уметност свесног дисања јесте изнад свега тога.

Спортисти који не развијају уметност свесног дисања, најчешће бивају тешки болесници у зрелим и позним годинама.

Од Ритма дисања зависи и Ритам срца.

Како дишеш, тако ти и срце куца. Како дишеш, тако и мислиш.

Све је Ритам у свим световима.

Све је Ритам у Космосу, у Васиони.

Без Ритма не би било ни Кретања, ни Стварања, ни Постања, ни Љубави, ни Живљења.

Ничега не би било.

Ако желите да путујете Унутарњом Космичком Спиралом, да путујете Путем Светлости, Путем Живота, онда развијајте и негујте уметност свесног дисања, јер, без тога, нема никаквог духовног развоја, нема никаквог путовања, нема никаквог стварања.