Јагода А Маринковић: У огледалу Светог Вида
У огледалу Светог Вида
је моје Видово
у сну се не спава
усне истину зборе
Из руке ми јесен једе
Твој лист правде
љускам време
из Светог храста
и учим га да хода
Свевидоко ми спушта
Свети Видe
гледамо се
говоримо исконске речи
Волимо се као мук и сећање
спавамо као Свето вино
и Света нафора у шкољкама
као море у црвеном Месецу
Клечим Свето Видово
моје ране са бољкама
Време је да знам
да исконски камен процвета
да немиру срце закуца
Време је да настане време
да се исклесају речи
као мач у камену
време је да настане
Видово
