Светлост удишемо,

али је и преко светлих,

дивотних и узвишених мисли

у себе уносимо.

Сваки удисај у Свесности и Свести

јесте удисај Светлости.

Кад кажемо Светлост,

тада мислимо на Светлост Духа и Свести –

на Унутарњу Светлост.

Унутарња Светлост извире из Духовног Сунца.

Духовно Сунце је у Језгру,

у Материци Васељене,

и Оно је невидљиво.

И, мада је невидљиво,

Оно свим видљивим светлилима у Васељени

дарује Светлост.

Светлост Духовног Сунца

осећамо као Љубав,

као Милост и Топлину.