Снегови и мразеви, над брдима брује,

Језера прелепа усаглашено струје, 

Свилени конац са ђердана виси,

Републико Српска ти сама ниси!

 

За појасом ти сабља што злу не мисли,

Ал кад дође невоља са њом их почисти,

Кошуља ти златна, антерија прати, 

Момче ће девојци, свилен конац да крати.

 

Планински ти венац, к’о круна на глави,

9-ти јануар причају ми стари,

Војска кад удари, нек се брда тресу,

А хладна нек зима прича ту беседу. 

 

Небо за тебе спрема дарове, 

Да имам све само за тебе,

К’о кап воде на груби длан, 

Срећан ти Републико рођендан!