Владан Пантелић: Сушт живота
Данас је седми јануар 2016. године
Гледам кроз прозор
Милиони снежних пахуља, ношених благим ветром- карабурмцом
лепршају доле-горе, тамо-амо, мојим видокругом
Из нутрине знам да ме данас, или неко сутра – које је увек данас
чека толико и много више лепота, лепота
Толико и више срећних искри ме чека да би ме усрећило
И знам и радујем се, што ћу ту лепоту и ту срећу сам да правим
одмах то и радим, за друге, за себе
НЕКА СВА БИЋА БУДУ СРЕЋНА И
СПАШЕНА И
НЕКА СЕ СКЛАДНО РАЗВИЈАЈУ
ПО НОРМИ
ТВОРЦА!

