Владан Пантелић: Сушт живота


Данас је седми јануар 2016. године

Гледам кроз прозор

Милиони снежних пахуља, ношених благим ветром- карабурмцом

лепршају доле-горе, тамо-амо, мојим видокругом

Из нутрине знам да ме данас, или неко сутра – које је увек данас

чека толико и много више лепота, лепота

Толико и више срећних искри ме чека да би ме усрећило

И знам и радујем се, што ћу ту лепоту и ту срећу сам да правим

одмах то и радим, за друге, за себе

НЕКА СВА БИЋА БУДУ СРЕЋНА И

СПАШЕНА И

НЕКА СЕ СКЛАДНО РАЗВИЈАЈУ

ПО НОРМИ

ТВОРЦА!

x10035236918515250015

Постави коментар