Верица Стојиљковић: О Роде сјајним Звездама ….
О Роде сјајним Звездама дани мој
Колико ти милости Творац дао
И радости у срцу да понесеш
Колико Лепоте засањао он
Срећан да будеш и у миру живиш
Колико те при стварању заволео
Целог себе теби је даривао
Волео те кад си заборављао
Кад си га се несрећом одрицао
Када си га незахвалан згазио
И тада Отац је тебе љубио
Љубио је љубављу родитељском
Што све прашта јер одувек је знао
Да сетићеш се једном свега Мили
И биће те дубоко срам пред њиме
Врата Звездана теби отворена
Сјај плама вечног дирнуће ти душу
И проћи ћеш ту где отворен је пут
Руке раширене чекају тебе
Пожури Роде као биће Једно
Животе нове да стварамо опет
Душа до душе и срце до срца
Заједно да направимо Коловрат.

