Драган Симовић: Зимско Сунце на Истеру
Огрејало зимско Сунце –
милина и дивота једна неизрецива! –
небо зелен-плаво, бистро и дубоко.
Као снег бели лабудови
плове залеђеним Истером,
док у даљини
узлећу сребрни галебови
спрам златнога Сунца
што се мрешка и зрцали
у валима уснулог Истера.
Седим на обали
свете предачке реке,
и питам се:
ко сам ја,
чији сам,
одакле сам пошао
и,
куда и камо идем?


Обавештавам своје пријатеље, који би желели да се чују са мном, да сам, од пре неког времена, остао без мобилног телефона.
Тренутно су прилике такве, да више и не размишљам о набавци новог телефона.
Можда ћу, у времену долазећем, имати новца да купим нови телефон!
Сада имам важнија и преча посла.