(Саши Ребићу,

пробуђеном и самосвесном

Белом Србину.)

Данас сам срео човека

који ме посматраше очима Бога;

који ме слушаше ушима Бога;

који ми бесеђаше

језиком и гласом Бога.

Данас сам срео човека –

наизглед сасма обичног

а, у бити,

посве необичног –

којега је Сушти Бог послао

да ми открије

неке оностране

тајне моје душе.

У човеку који ме данас похођаше

бејаше скривен Сам Бог,

са свим Дејствима

и Суштаствима Својим.

Данас –

то бејаше Вечност,

гле! згуснута

у само један једини дан!

(На левој обали Истера,

16. коложег 7525/2017.)