Верица Стојиљковић: О блогу Звезда Род
Ново доба које убрзано стиже у наше животе и мења их,
води ка новом и другачијем степену духовног развоја.
Чак и у случају да нисте заинтересовани или да сте сасвим неупућени у тематику, начините ли напор да отворите страницу овог блога и прочитате неку од песама или лирских текстова, унутрашње ваше биће, биће даривано светлошћу безвремене истине.
Постанете ли чешћи читалац, открићете временом, да вам се, отвара безброј врата, која вас воде, до бројних сазнања важности ваше улоге у читавом процесу онога што називамо ,,судбина,, напредак, пропаст односно стварање света коме припадате.
Открићете, такође и важност сопственог освешћивања и достизања увида у несвесно знање, затрпано заборавом, дубоко унутар вас а које води одуховљењу сваког човека јер одуховљени човек самим присуством одуховљује оне, који су у његовом окружењу.
Техника писања којом су писане песме и лирски текстови се зове ведање, што значи писање својим унутрашњим знањем, садржаним у светлосном запису душе, којега ћете се у једном трену и сами сетити.
Многи одговори, на ваша постављена и непостављена питања, повешће вас путем живе речи душе, духа, звезда, Све Мира!
Погледајте блог Зветда Род, да откријете и значење самог назива који носи а које вам нико не може рећи, до ви, сами себи!
СРБСКИ ЖУРНАЛ 
Oве приче и наводи, да је наша и латиница и СРБИЦА – ВИНЧАНИЦА, су смишљени у кухињи наших крвних непријатеља,и протурају нам се и намећу већ више од века, због којих смо скоро остали без нашега Светога писма, СРБИЦЕ . И овај назив винчаница је један вид удаљавања Срба од њиховога писма СРБИЦЕ, које Срби нису измислили већ су га добили и дато им је на кориштење.Исти је случај и са језиком . Срби нису измислили србски језик већ им је то дар Творца. Ове подвале могу да прихвате срби разних врста и под врста , БЕЛИ СРБИ и СРБКИЊЕ то не прихватају, НЕ и НЕ. Ово мени говоре моји Увиди које сам ја добио , које поштујем и не одступам од њих.
Када било шта читам, написано том вашом латиницом, ја се мучим, патим и тугујем , једва је читам и молим Бога да то што пре завршим. Приморан сам на то јер много тога не могу да избегнем пошто је то туђинско писмо, извршило скоро потпуну окупацију Белога Србства. Све што је написано Србицом неупоредиво брже читам и боље памтим. Доказано !
Пре неку годину у једној основној школи у Зрењанину, питали су дечицу које им је писмо драже , латиница или Ћирилица ? Између осталих, јавила се једна девојчица и објаснила. „Ја више волим Ћириицу јер је то моје писмо. Латиница је страно писмо,и оно није наше . Ћирилица ми је мила и драга, њена слова су сва обла и као да ми се смеју, њима се радујем. Латиница ми је сва хладна и одбојна, њена слова су сва рогата и ја их се плашим „. Овако размишљају и беседе, мали БЕЛИ СРБИ .
Иста ствар је и са нашим језиком-говором, којим беседимо и помоћу кога се споразумевамо, ако је то могуће. И њега нису Срби измислили нити саздали , већ нам је и то дар Творца. Огроман број такозваних и самозваних срба се утркују, ко ће више да употреби туђица , нама непријатељских речи. Можете опет рећи и оне су нашег порекла. Е за мене нису, нити ће бити . Моја душа, Дух и Биће моје, ми говоре шта је моје а шта није. Ја када читам неко писаније, па када налетим на неку туђинску реч, имам осећај да ме је маљ ударио у главу , тада обаавезно мало застанем да дођем к себи и да се освестсим. И у овом писму, „Света Планина“, писац се потрудио да на неколико места употреби реч КРЕАТОР овако подебљано да буде уочљивије , уместо наше лепе речи Творац.
Сви сигурно знате да енглези стално упозоравају, да се њихов језик,-та скаламерија од језика, учи и говори тачно онако како то они раде, да би га заштитили. А французи су далеке 1982.године(њихова влада) донели закон о забрани употребе страних , како су тада рекли , „нама непријатељских речи“ , ма чије оне биле , немачке, енглесде , шпанске….тај закон је и данас на снази. Само у земљи Србији влада незакоње и јавашлук !!!!
Соколе, веома ми је драго када видим ваше коментаре јер се из њих много тога може научити. Овог пута. мислим, да сте мало, били престроги! Нама Бог јесте дао језик, писмо – живу реч у ствари – али та жива реч сама каже ,,да је жива,, што схватам као њену способност промене.Најважније је оно што у својој суштини носимо, знање које освешћујемо, доброта и милост коју дарујемо а то се може осетити само ако се начини малени напор да нашу душу отворимо и успемо да начинимо оно за шта немам другу реч него ову – созерцање!
На том писму – латиници – много је силно лепих и добрих порука и осећања и светлости отишло у далеки свет – отишло људима који нису МИ а јесу добри и чија срца, можда, жељно чекају да им неко помогне да у њих без страха погледају- а ти људи, странци, разумеју писмо латинично- зар им треба ускратити сазнања која можда толико желе да чују!