Када би се све расуте Србске кости, из свих прошлих ратова и прогањања Србства, кроз целу Европу

Скупиле у једну велику огромну гомилу,

То брдо од костију би било височије од Ајфелове куле.

Када би смо се само сложили ми и сложно скупили и покупили све кости наших предака

И одали им заслужену част и помен, Сунце би засјало и обасјало Србију мајку још јаче и благодарније…

Један мудар човек са Исланда ми давно рече, да ће доћи време када ће се цели свет поклонити Србству и потражиће опрост за своја недела и нечовечности према Србскоме роду…

Те његове речи се урезаше у срце моје и ту тиховаше до данас када ми космички трнци прођоше кроз тело и најавише, да се тај дан светскога покајања према Србскоме роду ближи и приближава дивовским корацима…

ПОМЕН ПРЕЦИМА – СЛАВА РОДУ У СВЕ ВЕКОВЕ!