Човек није потпуно и коначно Биће.

Човек је Биће у стварању.

Творчево стварање Човека још није завршено.

Човек има Свесност и Свест Бога, а рањивост, трошност, крхкост, смртност и трулежност плоти попут животиње.

Човек је једном половином Бог, док је другом половином животиња.

Човек је распет између бесмртности и смртности, између времешности и вечности, коначности и бесконачности.

Зато и кажем, да стварање Човека још није окончано.

Само стварање Човека је негде на половини самог поступка, самог процеса стварања.

Или ће Човек постати Бог, или ће се вратити ка животињи, или ће, пак, заувек нестати.

Јер, једно такво незавршено и несавршено Биће не може дуго да опстане у Творчевим Пространствима Стварања.

Човеково стварање биће окончано оног тренутка, када уз Свесност и Свест, која припада Богу, буде добио и сва друга Божја одличја, и све друге Божје атрибуте.