Очима те тражим, док, лутам стазама утабаним

корацима самог, лошега. Тражим те, а, тражила

сам те, на свим дивним местима ове планете, у

целом овом, Космосу, и не нађох те.  Не питај ме,

птицо црна,  шта ћу овде, зашто љубав тражим на

путу понора, на путу лошега, …. не питај ме!

 

 

Душа зна зашто корача овим црнилом, зашто јури,

јер, није јој остало још пуно времена, без мелема,

без љубави.  И, док тонем у поноре тамне, ја се

молим да те ту не пронађем, да те нема овде, да те

не нађем, заточену у канџама њиховим.

 

И, док тонем у поноре, битку последњу да бијем,

молим се, да, те нико није од њих срео, ни овде, ни,

на путу нашем.