Хајде да сазнамо ко су били за Славјано-Аријевце ти Богови и Богиње, који се помињу у Причи о Јасном Соколу:

 

1.БОГИЊА КАРНА — небески заштитник, покровитељ свих новорођених и људских реинкарнација. Богиња Карна даје право свакој особи да се избави у савршенству у свом земаљском животу од грешака, недела и испуни своју судбину и припреми за Највишег Бога Рода. Од Небеске Богиње Карне зависи, подручје на нашој Мидгард-земљи, Род од најстаријих породица Велике расе, услови, и шта ће се догодити у историјском времену новоинкарниране особе. Тако да људи могу адекватно, часно и са јасном свешћу завршити живот на Мидгард – Земљи и наставити га у неком у другом свету

2. БОГИЊА ЖЕЉА — Небеска Богиња- Покровитељица и Богиња- Заштитница „Обреда Тризна“ (церемонија у част преминулих у Свету предака). Богиња Жеља је доброг срца, доброћудна млађа сестра Богиње Карне. Богиња Жеља испуњава душе које се уздижу са Светим димом (ломачом) или погребном лађом, и даје им потребна упутства, тако да се они могу прилагодити свету Нав и да знају где треба да иду даље на Златном Путу духовног развоја како је заповедио Свевишњи Бог Сварог.
3. БОГИЊА ДОЉА (СРЕЋА) — Небеска Богиња среће, сретног живота и креативних дела. Она је увек прекрасна, млади Небески Паук које плете нити живота. Богиња Срећа је врло вешта шваља и вештих и способних руку. Са својим смарагдним вретеном плете глатке и јаке златне нити живота и судбине човека, које држи чврсто у својим нежним рукама. Богиња Срећа – млађа ћерка Небеске Богородице Макош и млађа сестра Богиње Несреће..
4. БОГИЊА НЕДОЉА (НЕСРЕЋА) — Небеска Богиња, која даје људима и њиховој деци различите несретне судбине због повреде Закона РИТА (Небеске Чистоће Закона о Роду и крви) и Крвних закона. Са њеног старог гранитног вретена тече крива, неуједначена и крхка, сива нит живота и судбине човека, кажњена Божјом лекцијом. Када особа у потпуности научи божју лекцију, Богиња Несрећа разбија сиву нит његовог живота и људи су ослобођени јадне судбине, човек одлази у Свет предака или судбину човека тка златним нитима млађа сестра. Богиња Несрећа – најстарија ћерка Небеске Богородице Макош и сестра богиње Среће.
5. БОГИЊА ТАРА (Тарина, Таја, Табити) — млађа сестра Бога Тарха, названог Даждбог, син Небеског Бога Перуна. Богиња Тара увек блиста добротом, љубављу, наклоношћу, бригом и пажњом. Њена милост излива се не само на природу већ и на људе. Вечно лепа Богиња Тара је Небески Чувар светих шума-светих стабала Велике Расе, храста, кедра, бреста, брезе и јасена. С обзиром на чињеницу да је Богиња Тара, заједно са својим старијим братом Тархом Даждбогом чувар безкрајне Беловодске земље и Свете Расе, ово подручје ћемо звати земља Таре и Тарха, тј Велика Тартарија. Осим тога, Поларна Звезда у славјано-аријевском народу је названа у част ове прекрасне Богиње – Тара.
6. БОГИЊА ЏИВА (Дева, Жива, Дива, Сива) — Богиња Вечног Космичког Живота, Богиња младеначке и чисте душе. Богиња Џива даје свакој особи Велике Расе или потомку Рода Небеског приликом рођења у Свету Јав чисту и светлу душу, а након праведног земног живота даје човеку да попије путир Божанског напитка из Чаше Вечног Живота. Богиња Џива је персонификација плодних животних сила, вечне младости и љубави, а највише лепоте све природе и људи.

Богиња-Заштитница Чертога Небеске Богородице Макош у Сварогом кругу. Сматра се да када се Јарило-Сунце на небу среће се са Небеском Богородицом Макош, рађају се деца обдарена посебним способностима, као што су предвиђања великих промена у животима људи и страшна предвиђања природних појава, способност да преживе у било којој ситуацији. Богиња Џива – добродушна супруга и спаситељица Тарха Даждбога. Такође даје нежност, љубазност, топлину, и бригу за труднице и дојиље из рода Велике Расе које поштују древне породичне традиције и многовековна родовска правила.

7. БОГ ТАРХ ПЕРУНОВИЧ (ДАЖДБОГ) — Бог чувар древне Велике Мудрости. Он је проглашен Даждбогом (давајућим Богом) због давања људима Велике Расе и потомцима Рода Небеског Девет Сантија (књига). Ове Сантије записане древним рунама садрже тајне древне Веде, заповести Тарха Перуновича и његова учења … Даждбог – доносиоц свег најбољег, среће и благостања. Тарх Даждбог је прослављен у светим и народним песмама и химнама за сретан и достојанствен живот Рода Велике Расе, такође и за избављење од снага Тамног Света које су се окупиле на најближој луни – Лели како би поробили Мидгард-Земљу. Тарх Даждбог уништио је луну заједно са свим мрачним силама које су биле на њој … Даждбог Тарх Перунович је Бог Покровитељ Чертога Расе у Сварогом кругу. Врло често у различитим ведским текстовим Тарх Перунович тражи помоћ за људе из рода Велике Расе од његове прекрасне сестре, златокосе Богиње Таре. Заједно су начинили добра дела, помажући да људи живе на безкрајним пространствима Мидгард Земље. Бог Тарх указује које је место најбоље за изградњу насеља и светилишта, а његова сестра богиња Тара учи народ Велике Расе која стабла треба користити за изградњу. Осим тога, обучава људе да на местима посечених саде нове, тако да њиховим потомцима расту нова стабла потребна за конструкције. Након тога, многи родови су почели да себе називају унуцимаТарха и Таре …

Богови и Богиње, којима се обраћала Настја у свом проналажењу суђеног, распоређени су по редоследу у којем их је посећивала Настја у Причи о Јасном Соколу: Карна, Жеља, Срећа (Доља), Несрећа (Недоља), Тара, Џива и Тарх Перунович (Даждбог). И ако обратите пажњу на њихове „зоне одговорности“ код наших предака, постаје јаснија необична нијанса. Код Богиње Карне Настја сазнаје, да ли се инкарнирао Јасни Соко негде у новом животу? Код Богиње Жеље — да ли се он налази у Свету Нав — другим речима, да ли је мртав и да ли је он прешао из Света Јав у Свет Нав? Испоставило се, да Настја није била сигурна да јој је суђени жив. Након што је утврдила да га нема у Свету Мртвих, она је отишла Богињи Срећи (Дољи), да сазна — где воде њеног суђеног и њу нити живота и судбине.

Код Богиње Несреће (Недоље) је сазнала, да ли се десила њој и Јасном Соколу казна за недолично понашање? И нису ли они, прекршили, случајно, Законе РИТА и Крвне Заповеди? И тек након тога, са чистом савешћу, она се обратила Богињи Тари за помоћ, знајући да она помаже људима из Земље Руске, и у случају потребе, да затражи помоћ свог брата — Бога Тарха Перуновича (Даждбога).

Уз подршку заштитнице љубавника, Богиње Џиве — супруге Бога Тарха, Настја иде свом суђеном Небеским Кочијама Бога Тарха, који ју је и довезао у Чертог (Сазвежђе) Финиста. Из свега наведеног следи да акције Настјине, не носе случајни карактер, већ су биле потчињене хијерархијским правилима по којима су наши преци живели. Посета Настенке Богињама и Боговима се дешавала према њиховом положају по Небеској Хијерархији Светлих Сила. А то говори о томе да је скоро сваки човек Земље Руске у прошлости знао о постојању ове хијерархије и знао одговарајућа правила понашања. Поред тога, такозвани Богови народа тог времена посматрани су не као богови, већ као људи, духовно напредни и просветљени знањем, развијени еволутивно до тог степена, да су овладали невероватним способностима и могућностима.

Занимљиво је и то, да је Настја достизала планете-земље, где су живели Богиње и Богови, само посредством Вајтмана или Вајтмара, што говори о томе да током догађаја описаних у Причи, Међузвездане Капије нису радиле на Мидгард-земљи као последица продужених звезданих ратова између Светлих и Тамних Сила. Ако је тако, онда су се описани у Причи о Јасном Соколу догађаји, могли дешавати пре око четрдесет хиљада година. Отприлике у исто време појавио се на Мидгард-земљи Бог Перун и објаснио Волховима- чуварима Међузвезданих Капија, шта је потребно да се попорави тај међузвездани транспортни систем премештања између планета-земља међугалактичке уједињене цивилизација Светлих Сила.

Наравно, било је планета земљи, на којима није било Међузвезданих Капија, и може се претпоставити да у Чертогу (Сазвежђа) Финиста није било Међузвезданих Капија. А онда су се догађаји из Приче о Јасном Соколе могли десити у било које време пре планетарне катастрофе на Мидгард-земљи, која се догодила пре 13 025 година (2017. године), као резултат судара између Древне Славјано-Аријевске Империје (Прва Империја) и Антлања (Атлантиде). Тек после те катастрофе престала је редовна комуникација између Мидгард-земље и других планета-земљи. Тада, као резултат злоупотреба коришћења Природних Сила Мидгард-земље од виших касти Антлања (Атлантиде) је уништен Мали месец Фата, а њени фрагменти су пали на Мидгард-земљу, при чему се променио угао нагиба осе планете. Тада, када је дошло до изазваних овом катастрофом кретања континенталних плоча, моћних земљотреса, вулканских ерупција, итд, биле су уништене природним стихијама и многе полетно-слетне писте за Вајтмане и Вајтмаре, и прекрасни градови и друге велике грађевине наших предака, и тек тада су закључане Међузвездане Капије! А до тог времена оне су биле активне, а кристали за њихово управљање су стајали на својим местима.

Поред тога, за време свог путовања Настја је посетила Високе Јерархе Светлих Сила на њиховим планетама-земљама. И ти јерарси су били Богиње: Карна, Жеља, Срећа (Доља), Несрећа (Недоља), Тара, Џива и Бог Тарх Перунович (Даждбог). Стога, на планетама-земљама ових Светлих Јерарха, барем на неким од ових планета-Земљи морале су постојати Међузвездане Капије! Али Настја стиже до ових планета-земљи само на Вајтманима и Вајтмараима. А то значи да су се догађаји у Причи о Јасном Соколу десили или у време рата између Светлих и Тамних Сила, када на Мидгард-земљи нису постојале Међузвездане Капије, јер су друштвени паразити уништили нуклеарним ударима неке планете-земље, на којима су Кругови Многовратни (Троара-земља); или након планетарне катастрофе од пре 13 025 година (2017. године), када су многе Међузвездане Капије на Мидгард-земљи биле уништене стихијама, а преостале Међузвездане Капије су биле искључене споља. И само захваљујући „летећој звезди“ Барнарди успело се да се ТАЧНО УТВРДИТИ КАДА СУ СЕ ДЕШАВАЛИ ОПИСАНИ У ПРИЧИ ДОГАЂАЈИ — ПРЕ 1549 ГОДИНА! А сада да се вратимо Вајтманима и Вајтмарима.

Сетимо се, да су наши преци звали Велики Вајтмар „Великом Небеском Кочијом“. Такви бродови намењени су за врло далеке летове, пре свега, за летове од једне Галаксије у другу. Ови бродови могли су да носе у себи, као што је већ поменуто раније, не мање од 144 Вајтмана. Вајтмани су се користили као истраживачки свемирски бродови и за кретање између суседних звезданих система, који су били удаљени на релативно „малим“ растојањима, а такође и као трговачки бродови. Може се претпоставити да је било два типа свемирских бродова — МЕЂУГАЛАКТИЧКА КЛАСА — ВЕЛИКИ ВАЈТМАРИ и ГАЛАКТИЧКА КЛАСА — ВАЈТМАНИ. Класа галактичких свемирских бродова (Вајтмани) — коришћени су за кретање унутар једне Галаксије између ближих звезданих система. Класа интергалактичких свемирских бродова (Вајтмари) — за кретање између суседних и даљих Галаксија и унутар Галаксија на велике раздаљине.

Потврда тога је чињеница описивања разлике у брзини кретања у простору у ВАЈТМАНУ и ВАЈТМАРУ. Само у случајевима путовања ВЕЛИКИМ ВАЈТМАРОМ — „ВЕЛИКОМ НЕБЕСКОМ КОЧИЈОМ“, „ВАТРЕНИМ КОЧИЈАМА“ и „НЕБЕСКИМ КОЧИЈАМА“, примењивано је савијање простора. То је коришћено, очигледно, при великим просторним скоковима, на пример, од једне до друге Галаксије. На малим растојањима у оквиру једне Галаксије, при прелету од једног звезданог система на други, ни Вајтмани, ни Вајтмари не користе савијање простора, иако се крећу брзинама већим од брзине светлости.

Очигледно је да су „Велика Небеска Кочија“, „Огњена Кочија“, „Небеска Кочија“ — у обичном говору, различите варијанте имена једног истог интергалактичког свемирског брода — ВАЈТМАРА. Поред тога, неке разлике у називу и опису интергалактичких свемирских бродова — Вајтмара — су последица, пре свега, њихових техничких разлика, које се могу појавити за следећих разлога:

1. Сваки од тих бродова је направила различита цивилизација.
2. Сваки од ових свемирских бродова припада различитим моделима, врстама интергалактичких бродова, створених од стране исте цивилизације.

У сваком случају, Вајтмари коришћени за кретање у простору на веома великим космичким раздаљинама, знатно превазилазе растојања расположива за Вајтмане. Вајтмани су, највероватније, могли лако да уђу у атмосферу планете, да изврше слетање на површину и билие су им потребне за слетање релативно мале полетно-слетне површине. Управо то објашњава њихову примену за превоз трговачке робе. У опису се помињу РАЗЛИЧИТИ трговачки вајтмани: златни, ватрени и сребрни. Осим тога, занимљиво је то, да је на полетно-слетној писти на планети-земљи Богиње Среће (Доље) стајало неколико типова Вајтмана: «…у долини, где су Вајтмани различити стајали. Видела је она Вајтман Сребрни, переобула се у четврти пар гвоздених чизми, и замолила добре људе да је повезу са собом…». «ВАЈТМАНИ РАЗЛИЧИТИ стајали…», али Настја је изабрала ВАЈТМАН СРЕБРНИ. То може да значи да је САМО ВАЈТМАН СРЕБРНИ имао могућност да је одбаци на планету-земљу, где је живела Богиња Несрећа (Недоља). Значи, да су ипак разне цивилизације или уједињена цивилизација имали РАЗЛИЧИТЕ свемирске бродове — Вајтмане. СПОЉАШЊЕ РАЗЛИКЕ говоре о томе да су били различитих техничких карактеристика, што, заузврат, говори о независном развоју цивилизација или савеза цивилизација, које су се подржавале међу собом како трговачки, тако, можда, и другим врстама односа.

Само на једној, трећој по реду планети-земљи њеног путовања, на полетно-слетној стази су стајали различити Вајтмани, што даје могућност да се направи закључак о томе, да је највероватније, та трећа планета-земља била трговачки центар за многе цивилизације. И пре свега, то је повезано са погоданим за све положајем те планете-земље у пространству и са чињеницом да је та планета-земља била на раскрсници трговачких свемирских путева…

Пре одласка са планете земље Богиње Џиве Настја добија поклон и од ње — златни рам и иглу! Сваки пут Настја добија дар, и тај дар је увек необичан. Баш као и Настјин космички пут, поклони такође, треба да имају своју функцију у Причи. Улога самоходног клупчета путемерног већ је мање-више постала јасна, остаје само да сачекамо, када ће се остали сами показати. Занимљиво је, да на планети-земљи Богиње Џиве, која изгледа као Мидгард-земља, Настја није користила поклон Богиње Карне — самоходно клупче путемерно!..

Настја је добила подршку и помоћ од становника ових планета, које су наши преци сматрали поштованим Богињама и Боговима: Карна, Жеља, Срећа, Несрећа, Тара, Џива и Тарх. Штавише, они сами говоре о томе, да их тако називају, а не да они сами тако кажу: «…слушај ме драга моја девојко. Мене ЗОВУ Богиња Жеља.…». Обично, човек, изговарајући своје име, каже — моје име је, ја се зовем, итд. Када кажу — «МЕНЕ ЗОВУ», онда то значи само једну ствар — то је име дато од некога, и оно не мора нужно бити исто са стварним или правим именом.. Такво објашњење се даје ради тога да се избегне забуна са именима и појмовима. Занимљиво је и то да су сви поменути у Причи, Богиње и Богови, живели на различитим планетама-земљама, које су, поред тога, распоређене у космосу на огромним даљинама и налазе се у различитим чертозима-сазвежђима. Сама та чињеница, ако на њу обраћамо пажњу, говори о томе да Јерарси, поштовани на Мидгард-земљи као Богови, заправо то нису били.

Сваки од њих је долетао на Мидгард-земљу са одређеним задатком, по чијем обављању се враћао на своју планету-земљу или је одлетао на друге, да помогне цивилизацијама или колонијама на тим планетама-земљама да реше настале пред њима проблеме.

Наравно, сви они су били високоразвијена бића која имају огромне могућности, у поређењу са обичним људима. И није изненађујуће, да се онима, који су помагали, приписује божанско порекло. Људима, који се налазе на различитим еволуционим нивоима развоја, веома је тешко да разумеју једни друге. У већој мери се то односи на оне, који стоје еволуционо ниже, због чињенице да они још увек НИСУ ПРОШЛИ кроз многе ФАЗЕ РАЗВОЈА. Временом, како су протицале те еволутивне фазе, они су такође започињали свој развој од нуле и успели да прођу многе еволуционе степенике, све док нису достигли нивое, који им омогућавају да овладају тим способностима, који су их чинили у очима других боговима.

Зато су се они односили ка онима који НИСУ ДОСТИГЛИ просветљења знања, као према деци, која тек треба да израсту из „кратких панталона“, која треба да упознају просветљењо знање и достигну квалитативно нови ниво могућности. Та високоразвијена бића помажу другима да решавају горуће проблеме, које они сами, из једног или другог разлога нису у стању да реше, и предају им вештине и знања потребне за њихов сопствени развој.

Код неких се може јавити питање: а зашто они нису помогли другима да се попну до њиховог нивоа? Чиме је то било изазвано — страхом од губитка свог бого положаја? Никако не, ствар је у томе, да би ДОСТИГАО ТАКВЕ КВАЛИТЕТЕ И МОГУЋНОСТИ, сваки човек МОРА САМ да ПРОЂЕ СВЕ НЕОПХОДНЕ за то ЕВОЛУЦИОНЕ КОРАКЕ. БРЗИНА ПРОЛАСКА ЧОВЕКА по тим еволуционим степеницама зависи од конкретног човека, његових способности, његових духовних квалитета и његове марљивости. Неко може да прође кроз ове еволуциони фазе брзо, у року од једног живота. Некоме је потребно много животних циклуса да то постигне. Неко, може бити, никада неће успети да постигне просветљењо знање. И не зато што је то немогуће у принципу, већ зато што то човек мора сам да прође, да доживи сваки еволуциони степеник, и нико није у стању да то уради за њега. У принципу, човека је могуће провести по еволуционим степеницама, али то ће мало дати том човеку, ако он не зна и не разуме, како, шта и зашто се то дешава.

Добијање могућности, неодговарајућих степену еволутивног развоја, ствара опасност да ДУХОВНО НЕЗРЕО човек, који има такве могућности, може да не издржи или не разуме одговорност и да их примени ЗА ЗЛО. И то се догодило више пута. Такав духовно незрео човек, који има велике могућности, је одлично тло за дејства Тамних Сила, паразитских суштина, којима то омогућава да вешто манипулишу овом незрелошћу. Неслагање између форме и садржаја је увек био извор проблема. А шта добро може да се деси, ако новорођенчету, које још није научило да говори, покушате да објасните, на пример, квантну физику и дате му у руке моћан ласер? Мислим, ништа добро.

И не зато, што то није доступно човеку у принципу, већ зато што разумевање квантне физике и тога шта је ласер — није играчка и није доступно детету. Дете прво треба да научи да говори, пише, чита, иде у школу и дуго да учи, након чега ће му ови концепти постати јасни, и појавиће се разумевање одговорности за његове поступке. И опет, неће свако дете, пролазећи кроз обуку, бити у стању да разуме квантну физику и степен личне одговорности за своје поступке.

И у томе нема ничег понижавајућег. Сваки човек је јединствен по својој природи, и сви људи се разликују по својим могућностима, таленту, марљивошћу и чврстини карактера. И због тога ће, реализација њихових живота бити другачија. У сваком случају, нашим прецима су помагала високоразвијена бића, које су наши преци-„деца“ звали Боговима… Иако је значење речи „Бог“ код наших предака било потпуно другачије, али о томе касније… Уосталом, није случајно да су наши преци говорили странцима: „…ми смо деца Тарха и Таре…“. Тарх и Тара су се сматрали покровитељима и чуварима Земље Руске.