Коментар Милана Живковића на Соколов коментар: Помирити у себи Божје и људско
Е мој Соколе!
Најтеже је бити Србин, а ако успеш и оствариш то, онда је то нешто најлепше…
Ту је врхунац парадокса…. тада у себи мириш савршенство и несавршенство…. тада мириш Божје и људско…
Зато су овде највећа искушења, борбе… патње… нелогике … ту је највеће и најгушће Творчево сито… зато само мали број успе у тој накани… немој се једити… све је онако како треба….овде на Гаји ће увек бити иста прича …. док Творац не одлучи другојачије…
Е мој Соколе!
Најтеже је бити Србин, а ако успеш и оствариш то, онда је то нешто најлепше…
Ту је врхунац парадокса…. тада у себи мириш савршенство и несавршенство…. тада мириш Божје и људско…
Зато су овде највећа искушења, борбе… патње… нелогике … ту је највеће и најгушће Творчево сито… зато само мали број успе у тој накани… немој се једити… све је онако како треба….овде на Гаји ће увек бити иста прича …. док Творац не одлучи другојачије…
Буди ти мени поздрављен и буди Збогом!