У туђину, у даљину, у земљу далеку,

Пешке сам се запутио,

Њој обећање да испуним,

Змаја Златног да убијем, Крљушт Златну да јој донесем!

 

Змај Златни негде се налази,

Да га нађем, то силно желим,

У планини негде, гнездо своје је направио,

Тамо склупчан, мирним сном спава.

 

 

Прошли су месеци, дани спори,

А Змаја Златног нашао нисам

Али коначно, срећа ми се осмехну,

На Црне Двери наишао сам!

 

 

Црне Двери, то је улаз у пећину мрачну и дубоку,

Кости животињске и људске на улазу се налазе.

Стигао сам на место злокобно, где Змај Златни почива.

Змају Златни само чекај, дани су ти одбројани!

 

 

Ходам кроз ходнике мрачне и дубоке,

Истражујем пећину, педаљ по педаљ,

Можда замке се негде налазе или зла неман нека вреба

Зато опрезан бити морам.

 

 

Колико времена је прошло, не знам

Али коначно, на проширење једно стигао сам,

У најдубљу тачку планине!

Тамо, Змаја Златног, где спава, угледао сам.

 

Змај Златни, мирно спава, крила своја скупио је,

Реп је савио, главу на своје шаке оборио је,

Мој мирис осетио, главу подигао,

Отворивши очи своје, спазио ме је!

 

Гледа ме Змај Златни, очима зеленим,

Покрену се и крила своја рашири,

Стаде усправно, груди своје испружио,

Змај Златни пробудио се!

Па ме гледа, па ме мери,

Појава моја њега је изненадила!

Зар ја,  да усудим се, у дом његов, непозван да приступим

Још наоружан! То се овде, одмах кажњава.

 

 

Змај Златни проговори!

Глас му дубок и ружан

На смрт ме подсећа.

Овако ми се обрати:

 

,,Ко то сме, ко то мисли,

Да у одаје моје несметано приступи?

Још наоружан оружјем смртоносним

Мени да прети? Зар мислиш, мене да уплашиш?

 

Ја сам страшни Змај Златни,

Господар свих змајева и животиња свих!

Ја сам ратник велики!

Да мени неко прети, то не подносим.

 

Ко си ти? Име твоје право имам знати!

Да знам макар, ко у мој дом, непозван је дошао?!

Ко то мени прети? Тим оружјем смешним

Па ја сам страшни Змај Златни.,,

 

 

Слушам речи његове, изговорене, пуне мржње и пакости.

Горде речи његове, уплашиле мене нису.

Попао сам се на стену једну, да боље ме чује

И овако му одговорио:

 

 

,,Ја сам дошао, по твоју Крљушт Златну,

Њој, мојој вољеној, сам обећао, тебе живог да одерем.

Ти леп Змај, јеси али пакости многе радиш

Твоја кожа златна, мој трофеј ће бити.

 

Умрети мораш, са тим се помири.

Многе животе ћу тако спасити,

Твој живот ћу узети,

Њој, твоју Крљушт Златну ћу даровати.,,

 

 

Змај Златни, када моје речи је чуо,

Смејати се пакосно и гласно стаде.

Читава планина се тресла.

Овако ми одговори:

 

 

,,Ти, мишу један мали?!

Ти, Змају Златном на црту да станеш!

Моју Крљушт да узмеш, тој дрољи да даднеш?!

Зар тебе ја да се плашим?

 

 

Курвин сине, на смрт си себе овим чином осудио,

Судбину своју, си поганим речима запечатио.

На оружје! На оружје!

Ова планина твој ће гроб постати.,,

 

 

Змај Златни крила своја рашири, на мене скочи,

Из утробе своје, пламен врели на мене испусти!

Штит мој, на време сам подигао,

Да од пламена се одбраним, успео сам.

 

 

Бљује ватру Змај Златни на мене…

Ја се по стенама бацам, склониште тамо тражим,

Искре лета не све стране, ни једна да ме ухвати,

Прилику своју чекам, Змају мач у срце да забијем морам!

 

 

Змајево срце, то је слаба тачка,

Са леве стране испод врата,

Тамо Крљушт је слабија.

Мој оштри мач тамо, продрети треба.

 

 

Борба дуго траје, Змај већ се уморио.

Мислио је, да ја, лак ћу плен бити

Али се дебело преварио, јер сам га уморио.

Иза стене једне сам се сакрио.

 

Змај Златни, не може да ме спази,

Иза стена вирим, њега добро видим,

Гледам га, како беспомоћно ме тражи,

Чекам прилику да мач бацим.

 

Прилику моју сам дочекао.

Змај тражећи ме, у мом правцу погледао је.

Тада, иза скровишта иступио сам,

Мач према њему бацио сам!

 

 

Мач мој, као стрела лети,

Сигурно погађа!

Змаја Златног, мој оштри мач је погодио,

Кроз Крљушт је прошао, срце Змајево тамо је нашао!

 

 

Змај рикну, као звер рањена,

Увијати се стаде, испуштајући звукове грозне,

Баца се и окреће се…

Псује, куди и моје име проклиње!

 

 

Коначно се умири, дах испусти!

Лежи непомично, на стени леденој!

,,Да л је то нека варка његова?…. помислио сам

Али када пришао сам, да стварно је мртав, приметио сам.

 

 

Тако Змаја Златног сам убио,

Њој поклон обећан сам донео.

Змај више пакости своје радио није,

Кроз Црне Двери, више нико, никада, прошао није.

 

Из туђине, из даљине, из земље далеке,

Пешке сам се вратио,

Њој обећање испунио!

Змаја Златног убио сам, Крљушт Златну њој сам донео!