За Сунчеву славу рода свога,

И у аманет знања наша,

Ја ћу се борити за расу своју,

Од вајкада је она била стварна.

 

 

Богове своје поштовати требаш,

Традицијом против модерног света,

Иди путем предака наших,

И знањем божанске силе владај.

 

 

Знаш да требаш ићи,

На одређено место свето,

У природи где свет се рађа,

У природи где свет и умире.

 

 

Универзум моћно биће,

Прави зла и добра овог света,

Ти крећи се родном вером,

И као вук овце вребај.

 

 

 

1

Сањао сам једном давно,

Залеђено брдо старо,

А над њим плашт се вијори,

Питам ли се ко је то?

 

 

Кад гле, то Морана с’ Перуном,

У посету нам епску стижу,

Са њим Сварог, а и Велес,

Кују оружје за Слободу.

 

 

Ој сестрице моћне виле,

Зовите нам богиње наше,

Зовите нам Весну цветну,

И Ладу што нам љубав даде.

 

 

Ој Богови и Богиње,

Ој природо и космосе,

Ој роде и расо моја,

Чујте трубу што у бој зове!

 

 

 

2

Долазе нам црни дани,

Сунце нека сведочи јунаштву,

А из нашег светог рода,

Ниче јунак што о страху не знаде.

 

 

Бирај да ли хоћеш,

Бити део вечности свете,

Или покорности, хијена,

Што знају за самозадовољење.

 

 

Крв није као вода,

На лествици рода свога,

Очекујте браћо моја,

Борбу за будућност.

 

 

Са знањем коју носиш,

И љубављу коју скриваш,

Ослободи дух величине,

Јер ниси у стању да бираш.

 

 

 

3

Ко је славан, ко је Србин,

И аријевске моћне душе,

Сећање на Коловрат,

У себи носи друже.

 

 

Као моћни извор буди,

И род у себи чувај,

Брани, поштуј оне које,

Надају се бољем сутра.

 

 

Коловрат ће моћни свети,

После епског, силног рата,

Дати заставу своје боје,

И обасјати срце твоје.

 

 

Са њим буди искрен ти,

Не падај на замке зла,

Живи живот здрав у природи,

Јер ти је то једина судбина.