Одувек сам тежио ка Савршенству, ка Савршенству у свакоме и у свему.

Али, та моја тежња ка Савршенству, тај мој сан о Савршенству, бејаше, најчешће, узроком свеколике моје патње у свету.

У вечној мојој унутарњој борби за Савршенство, долазио сам, вазда и увек, у сукоб са светом и људима.

Јер, овај свет није савршен, нити су људи у њему савршени.

Савршенство постоји само у Творцу и Духу Стварања, само у Савршеној Љубави.

Огромна већина људи, у свом животном веку, није ни један једини тренутак посветила размишљању о Савршенству.

Веома су ретки они који будни сневају своје снове о Савршенству и о Савршеном свету.

Та моја тежња за Савршенством могла је, у раној младости, да ме одведе и у стање неке врсте душевне болести.

Благодарећи светлосним и духовним бићима из Вишњих светова, мојим верним и савесним чуварима и водичима, то се није догодило!

Но, зато сам дуго бивао неуротичан.

Неуроза није душевна болест.

Неуроза нас најчешће штити од душевне болести.

Неурозу не треба лечити, зато што она нас лечи, како од нас самих, тако и од људи у окружењу.

Сада, у позним годинама, осећам и схватам, да је Савршенство једино у нама, у нашој души, у нашем унутарњем бићу и суштаству.

Да сам ово знао у младости, никада не бих долазио у сукоб са светом и људима!