М. К. Бела Србкиња: Благодарне речи што душу исцељују и живот творе у Вечности
И ја теби исто упућујем светле речи пуне љубави и пуно Благослова да знаш, и да кад ти пишеш, осећам ту близину, то нешто свето Божје окупљање око Србског журнала, или када и други прате, осећа се стално енергија како расте, некада се неко љути, па би хтео све да заборави, није то тако, па се нешто у мени побуни хеј зашто тако, па ја причам у себи, милост, идемо даље, па тишина завлада, тек изненада неко нешто покрене, као точак Живота стално треба да се окреће, Коловрат, Сварогов Коловрат, овде смо прикључени и сви умрежени, све се осећа, чује, ко прати и бдије или смо сви у Акаши повезани, унутра смо ми боље повезани него што нас споља остали окружују, ближи а даљи, док смо ми удаљениији једни од других, а тако близу, близу, знамо се из душе, исто дишемо у Творцу! Живиш и унутра и споља, некада ти треба тишина од спољне буке и само ти и твоје душе из Акаше, а где су и остали, некада је напорно, свуда си, а не можеш да објасниш, раширен, простиреш се свуда, треба мир, мир и тишина и све полако, и све да иде слатко!
