На својим оностраним путовањима, видео сам и схватио, да ми упоредо живимо у више светова, како овостраних тако и оностраних.

Ми умишљамо да у овоме трену живимо само у овоме свету, у овим пространствима, али, то је тек наша опсена и омаја.

Свако је од нас, у исти мах, присутан и у неком од оностраних светова.

Свако од нас има својега двојника, било видљивог било невидљивог, у више упоредних светова.

Ми смо истовремено и смртни и бесмртни.

Смртни смо у овостраним пространствима, а бесмртни у оностраним световима.

Ми смо присутни у Великом Стварању одувек и заувек.

Одувек и заувек, а то значи да Велико Стварање нема ни Почетка ни Свршетка, па се зато и не може рећи: прошло и будуће време, јер времена и нема у Великом Стварању.

Велико Стварање је Овде и Сада.

Овде и Сада, а то је Вечност!