Драган Симовић: И гле! љубав једна дужа од века
Присетих се, у трену, једне вилинске љубави из једног минулог живота. И тада је, као и сада, цвао багрем бео. И тада је, као и сада, небо било бистро, високо и плаво – плаво као очи њене! И тада, као и сада, бејаше вечерњи сутон, и у сутону вечерњем тиха и сетна песма, што се на ветру кидаше понад широких поља у којима – и тада! – бејаше цвао багрем – гле! багрем румен и бео. (Негде у пољима банатским, кад багрем бео цвате, 7523. године)
