КУКАВИЦА

Зар мушкарац, да се плаши?

Из тебе, не-маштовитост стрши

Судбина безболна

Ти си боја бозбојна

Битку сваку си ибегао

Крај, све на готово си дочекао

Где је твој мач и штит?

Где је твоје платно и магични кист?

Где је твој ратни бубањ?

Ратни поклич, песма и љубав

У шта године потроши?

Зар тако, твој живот да се доврши?

Још да набрајам, могао бих

Али строфе ове су довољне

Описао сам у пар речи

Ти си кукавица!

ЖЕЛИМ!

Желим!

Пољупцем, њен осмех са усана

Врелим!

Додиром, топи се њена, залеђена суза

Љупким!

Погледом, у беле сватове да је одведем

Смешним!

Шалама, да је слатко насмејем

Замисли!

Нас двоје, у загрљају, где расте расцветала липа

Волим!

Те, моја вољена и мила!