Кажу да смо жестоки били,
Кажу да смо веровали слепо,
Они и сада памте, 
Страшне ватре што пламте.

Кажу да смо громким звуком марша,
Заглушили спокоjну лиру,
Фанатично смо хтели реванш,
Смрт и ужас супроставили миру.

Душа jе наша од челика,
Стремили смо до самих звезда,
Толико тога сте рекли,
Само истину „случаjно“ заборавили.

Да, ми смо у рат ишли,
Због тога не жалимо,
Издаjници, слуге капитала,
Назад у мрак ваших jазбина.

Хтели смо у слободи живети,
Због тога нам судите,
Ви нас не знате и не признаjете,
Дрзнули сте се да нас осудите.

Подигли смо до небеских висина
Државу, народ и заставу,
Срца су наша као jедно тукла
У часу кад положисмо заклетву.

Никада одступили нисмо,
Прошли смо кроз ватру и воду,
Увек часно и поносно
Борили се за нашу слободу.

Ваше злочине приписали сте нама,
Овце веруjу у ваше лажи са екрана,
По палим Хероjима сви лаjу,
Тако слуге мрака победе остваруjу.

У срцима нашим опет гори ватра,
Ову битку добили сте, не рат,
Млади вукови су стасали,
Освете наше куцнуо jе час.