Драган Симовић: Језик поезије обликује и негује душу
Колико су туђице, туђинске речи, тврде и рогобатне, колико су одурне и беживотне, то се најбоље у поезији осећа.
Језик поезије није обичан, свагдањи, простачки језик.
То је префињен и филтриран, пречишћен и прочишћен језик, то је језик вилењака, вила, богиња и богова.
Обичне речи тек у поезији постају необичне, племените и узвишене.
Језик поезије јесте душа језика и душа народа.
Ко нема осећај за поезију, тај нема ни осећај за чистоту језика.
Ко не разуме поезију, тај не разуме ни матерњи језик.
Ко нема осећај за поезију, тај нема осећај ни за истинску, исконску и божанску љубав.
Народи који немају своје песнике и своју поезију, немају ни свој језик, немају ни своју душу.
Ругобу туђица најбоље у поезији осећамо и препознајемо.
Замислите како би звучала песма када би се у њој нашле ове одвратне туђице: едукација, анимација, толеранција, асимилација!?
Заиста, то не би била песма, то не би била поезија, већ смеће од бездушних, беживотних, бесмислених и мртвих речи!
Мени у поезији смета и једна туђинска реч коју многи од вас и многи од наших песника не доживљавају као туђинску, а то је реч хиљада!
Хиљада ми у поезији смета подједнако као и реч едукација.
У свагдањем говору могу још и да користим ту реч, али, у поезији – никада!
Зато што хиљада није србска реч.
То је туђица једнако као и речи комшија, панталоне, фабрика…
Језик поезије најлепше и најдивотније обликује и негује душу, како појединца тако и народа.
СРБСКИ ЖУРНАЛ 
Како у поезији тако и у сваком другом писању, свака туђица, или нама непријатељска Реч, и Слово, за сваког правог Белога Србина и Белу Србкињу има убитачно и погубно дејство. За мене је туђинска Реч а и туђинско Слово, исто оно, што је за моје најближе предке имао усташки маљ или србосек у Јасеновцу и другим мучилиштима, широм србских земаља с оне, а и са ове, стране реке Дрине . Кажем, правог Белог Србина и Србкињу јер међу Белим Србима има подоста оних који тако олако , чак и сласно користе те отрове у својим писанијама и говоранцијама ! А најчешће, када те, назови Беле, опоменеш на употребу туђица, они се тако дрзну и нађу увређени , да, када би могли, око би ти ископали , Зато прави Бели Срби, у својим главама и Уму, имају пречистаче и решета, да препознају и одбаце све оно што је туђе и нама непријатељско , а не филтере, које користе наши непријатељи да би се ослободили и протерали све могуће србизаме, код себе и у себи !!!!