Звезде сјајне, небо ведро,

плодно јоште земље недро,

сатворити ко то може,

ако не ти, вечни Боже.

 

 

Горе, доље, траве, дрва,

лава, орла, а и црва,

ти сатвори, драги Боже,

ко овако јоште може?

 

 

Осим друга овде свега,

мене створи из ничега,

дуом твојим ти подуну,

у менека душу суну.

 

 

А у душу даде жаре,

даде мени лепе даре,

моје душе жарки поји —

то су, Боже, дари твоји.

 

 

Вала теби на то, вала,

о не пусти да на зала

употребим дар ја твој,

о не пусти, Боже мој!