(ЛИРСКИ ЗАПИСИ)

01

Не можеш ти бити велики, ако умишљаш да си већи од својих ближњих.

Ако умишљаш да си већи од оца и мајке, од брата и сестре, од пријатеља и друга.

Велики ћеш бити само онда, када све своје ближње видиш као велике личности.

Ако си рођен као Србин (што јесте велика част и чест!), а презиреш Србство – реци ми, како ти можеш, и по којему Закону, да будеш велики?!

Велики си само онолико колико припомажеш, колико се жртвујеш, да и ти твоји ближњи, твоји саплеменици и од рода твојега, буду велики.

02

Гледам јадне и кукавне Србе, који умишљају да ће бити велики ако се одрекну Србства.

А ја им кажем, не само што нећете бити велики, но ћете бити никакви, никоји и ничији!

Обијаћете многе прагове туђинаца, али вас нико у дом свој неће примити.

Одгониће вас туђинци од својега прага, онако како се псине луталице одгоне.

Скончаћете као они који су, у древним временима, били изгнани из рода и племена својега.

 

03

Човек, напросто, не може да живи без Вере.

Ако не верујеш у више духовне светове, у виша божанска бића, ако не верујеш у Створитеља и у Великог Духа Стварања, у Мајку Земљу и у своје Претке у Језгру звезданих јата – шта ти онда даје снагу и дејство да постојиш, да биваш, да живиш и преживиш све невоље, муке и патње овога света?!

04

Гледам своје јадне и кукакве саплеменике, који осташе без душе, трчећи за новцем и грабећи, и отимајући новац од ближњих својих.

Све су претворили у новац, па и саме себе!

Гледам их, и нека ме туга праискона опхрва.

Боли ме њихов духовни јад и чемер!

Боли ме, јер видим како копне и нестају.

Што више грабе и отимају, све јаднији и беднији бивају.