Под шатром Ти си разапети мит
светинa улази и одмах сања
сада је нови Србинов хит
у циркусном свету радовања

Свако на улазу узме маску
да сакрије своје пређашње лице
потом одважно ускаче у скаску
на сцени лажне позорнице

Ја сам твој генетски знак воде
Ти си копно хајде Стани пoред мене
пред Србима којимa ниси
стигао дорећи Цвете мој неувели

Заобиђи стазе и богазе
сваку околност вреву буку
укуј ме сенком својом Вежи ме
Водиме за уморну руку

Сакупи сабери одложи поломљено
Искидане разаткане беле кошуље
списе догореле у врелој крви
по свему си једнак а ипак први

Ти си зимскоХималај сунце
сувенир златни Мора и копна
јер пуна сам Твојих меморија
Ти их не заборави Јагодичасте

Дајем Ти кључ ноћи
стргни га с мог врата
Уђи Јер сва сам унутра
за јуче за данас за сутра

Ма којим правцем
јер свуда сам сама
и немам средиште
нема ме Ти ме изведи
на врело огњште

До првог вала себе
оштрог угла јутра
у мишићу ваздуха
Твоје Душе

Уплови а немам луке
и где сам тад знаћу
разаткај ме полако
у њему се поново рађам
да себе поново нађем

Тако путују звезде
несхваћене и увек исте
и док се ми батргамо
у ланцима својим
Ти све удаљенија блисташ

Твој живот је само светлост
иaко из мојих златних тмина
пружим према Tеби чежњиве руке
под ребром тамо где немам крила

(Песникиња Јагода А Маринковић на Капији Јужног Неба)