Занесе ме понекад звездани сјај

И мисли ми полете далеко међу

 Пространства  дубоко плава !

И трчим , за акордима што

Плешу преда мном !  Необични звуци

На много харфи  што личе

И сфере  нежне прате ме на

Том путу  лебдећих мисли!

Сфере од сребра и злата сковане и

Свака са по једним светом новим!

И додирујем благо ту мекоту

што око мене лако плови и

 загледам сваку да видим је  л

тамо смо ја и  мили моји!

А светови  се отварају нови и

 у сваком препознам по некога!

 Да л прошлост ил садашњост

или будућност је можда –

 не знам да појмим али

као да није ни важно!

Важно је тонове дивне чути и

по њима путовати  јер

негде тамо иза Сунаца у бојама

дуге –  извор је божанске воде

где мене и пут води!