Када сазерцавам себе из Унутарњег,

онда кажем:

Ја Сам Биће Које Све Зна,

но, када посматрам себе из Спољног,

тада кажем:

Ја Сам Биће Које Ништа Не Зна.

Може се и овако рећи:

на неким ступњевима Присуства,

наше Знање прелази у Незнање,

једнако као што на неким другим ступњевима Присуства,

наше Незнање прераста у Знање.

Знање и Незнање су две стране, два лица Једног Те Истог.

Једно Те Исто је час Знање, а час потом Незнање.

Биће Које Све Зна јесте Светлост у нама,

а Биће Које Ништа Не Зна јесте Тама у нама.

Када боравимо у Светлости,

тада Све Знамо,

но, када упаднемо у Таму,

тада Ништа Не Знамо.