Родноверју, родна веро,

Ти што створи овог мене,

Да ти пејем родна била,

Мајко земље родне моје,

 

 

 

Род у мени букти, пламни,

Овом песмом душе моје,

Поносни су претци моји,

Јер се враћа култ слободе.

 

 

 

Завет земље, шума, неба,

Громовника и Сварога,

Бога Рода и богиња,

Дао сам већ одавно.

 

 

 

Сећаш ли се оне ноћи,

У колиби преда столом,

Кад си рек’о роду своме,

Чуваћу те мачем мојим.

 

 

 

Сада пијеш, опијаш се,

Род ти је у трећем плану,

Док размишљаш преживети како,

Корен твој гаси се полако.

 

 

 

А љубав твоја не постоји,

Да би је неком дао,

Живиш за ноћ једну,

Душевно си оболео.

 

 

 

Сада труни у тој беди,

Јер си разум већ изгубио,

Само најјачи опстаће.