Драган Симовић: Тајна Знања Белих Срба


P1170732 

Шта је суштина Знања Белих Срба?

Суштина Знања Белих Срба јесте Тајна.

То није тајна зарад саме тајне; тајна у смислу скривеног и прикривеног; тајна у овосветовном начину појимања, већ је то Тајна Светлости, Тајна Истине, Тајна Суштаства.

Тајна као Пут Чисте Свести.

Наши Велики Преци нису у Прошлости; они нам долазе у сусрет из Будућности која се вечито дешава.

Из Будућности која се вечно понавља.

Из Будућности која је Вечно Сада.

Ми смо Преци својим Великим Прецима, као што смо, истовремено, и Потомци својим Потомцима.

Да бисмо могли да схватимо и прихватимо Знања Великих Предака, морамо да изиђемо из поља логике, из поља Еуклидова и Аристотелова учења.

Морамо да будемо алогични, илити још боље –

 металогични.

Да изиђемо из умне тамнице аристотеловског  размишљања и еуклидовске геометрије, да бисмо могли да појмимо, схватимо и прихватимо Знања Древних.

Вера наших Великих Предака није била вера у нововековном схватању и тумачењу; то је била Вера Знања или Тајна Чистог Знања.

Наши Богови били су архетипови илити праслике Тајни Знања, Ступњева Знања, Испољавања и Живљења Знања.

Вера наших Предака јесте КоСмоСофија и КоСмоГонија – а то су Сушта Знања, Галактичка Знања, Космичка Знања.

Сва потоња учења, као и све потоње религије, јесу чиста манипулација Свести.

То је аристотеловски и еуклидовски зачарани круг, врзино коло узрока и последица –

геометрије и логике.

Све наше патње у овоме свету јесу последица аристотеловског и еуклидовског начина мишљења и размишљања, виђења и схватања.

Наш је Првобитни Програм поништен, или негде у дубинама Бића скривен, и уместо тог Првобитног Програма нама је, напросто, вековном манипулацијом Свести, наметнут геометријско-логички програм који затамњује наше Божанство –

Божанство Нашега Бића Суштог.

Тако смо из Бесмртности пали у Смртност; из Непролазности у Пролазност; из Космичког Времена у Земаљско Време.

Ово је моје песничко јасновиђење, моје Видовито Знање.

 

Један коментар

  1. Ирена's avatar
    PoNeko

    Чујем
    Моја Вас слабост
    Плаши
    Устукли сте
    Пред погледом мојим
    Повукли се
    Не признајете
    Да постојим
    Осећате
    Да јачина
    Није сила
    Него узрок
    Неког вишег света
    И то смета
    Што немате дара
    Милости
    Што Вас воде нагони
    Што мир Вас прогони
    Нисам крива
    Што сте само
    Лик
    Сенка
    Без одраза и кривице
    Што немате и узимате
    Туђе лице
    Скривање није имуно
    На тајну
    Која је пренета
    На овај род
    Зато само изгледа
    Да тонемо
    Венемо
    Једва дишемо
    Да слабост нас краси
    Нисмо ми случајем
    Били јунаци
    Ми само не користимо
    Силу
    Победа је оно
    Када туђе оружје
    Усмерено у Вас
    Окренете у своју корист
    Ал то није стратегија
    То се не да учити
    То је алхемија
    Од тога смо створени

Оставите одговор на dragansimovic Одустани од одговора