Оштрина озбиљности, оштрина истине! Одјекују   ове речи упућене свима!

Када их унутар себе чујем – застанем у  времену  на овом простору!

Унутарње биће – погледа у то време! Ми,  већ гледамо  део изреченог!

Неко погледа истину- неко чека да је погледа! Тачно је како си поручио Драгане! Колико ће људи сакупити снагу у себи да погледа у истину… видеће се! А болеће душу и жалостити је! Потребно је,,обући  се у само нама видно енергетско поље! Потребно је, са Богом непрестано  корачати!

Потребно је са биљкама и животињама причати  језиком незнаним другима! Потребно је са водом и каменом причати! И ватра говори- и са њом треба причати! И ако ма и једно једино биће људско у овом времену, на овом месту Васељене постоји, које нам је блиско, са њим треба  причати и њему врата душе отварати! Потребно је сакупити  све тренутке радосне и живети са њима! И то је истина коју треба погледати! Све који не буду били део нашег света треба у добру памтити и са тим добром њиховим их гледати! А можда ћемо једни поред других пролазити и једни друге не видети!И то се може догодити! Већ сада се догађа да исте речи користимо али се са многима не разумемо!  Мада понекад имам утисак да су сви ти људи са којима се не разумемо само неке наше, управо, сенке из времена када смо и сами били такви! Због тога се и надам да ће проћи све то брзо и да ћемо се, једном, у миру и разумевању сви гледати!