Престаћу
Да дишем говорим
И пишем
То Вас плаши
Апсолутна истина
Оно изнад
Што остаје
Кад све престаје
Универзална клица
Која код нас ниче
Онај пркос који расте
Престаћу
Да слушам чујем
И ослушкујем
То Вас плаши
Вибрација љубави
Она искрена
Која језике све користи
Она пружа радости
Замрзнута светлост
Која привлачи
Тај магнетизам
У души носимо
И ако нас укинете
Чула одузмете
Свест остаје
Да привлачи
Наша поколења
Све се мења
Ал пролазно што је
Срж остаје иста
Коло праведно је
Зато када заћутим
И престанем да слушам
Размислите
Чија су копља оштрија
Чије су војске бројније
Нису ли они
Који су највише губили
Битке добијали

ВИЛЕЊАКОВ ПОГОВОР УЗ ОВЕ СТИХОВЕ

Песничка вила која се потписује са ПоНеко ствара дивотне стихове који из себе исијавају чудесне мудрости и визије, чудесне лирске пра-слике и енергије.

Ово је трећа песма тајанствене песничке виле, чије право име не знам, али слутим, и знам, да песме пева срцем и душом, да дубоко осећа и проживљава оно што ствара и записује.

Желим овом кратком белешком, уистини, да је охрабрим, ободрим и осоколим: да настави тим унутарњим путем, да никада не посустане у свом песничком стваралаштву, те да никада не посумња у свој песнички таленат. 

ПоНеко, ти си, заиста – Неко у свету поезије!

(Драган Симовић)