Вељко Вујовић: Пролеће моје

Сунце! Гле пробуди се!
Из ледених ланаца избави се!
Проклетој зими побеже,
И пролеће човеку пристиже!
Трешњино дрво замириса,
И коса девојке заблиста,
Рој се пчела подиже,
И ка цвећу пуном зазујаше!
Прелепи мирис пролећа,
У ваздуху нашем се осећа,
А то дрво трешњино,
Белим се цветовима пролепшало,
Та снага пролећна,
У ваздуху се осећа,
Моја душа је заиграла,
И лоше те мисли одбила,
Цвркут птица је стигао,
И овај се свет издигао,
Рибе изнад воде скакућу,
А момци се девојкама надмећу,
Река је пробистрила,
Мутнину је прочистила,
Радост се шири над нама,
Живели!!! Пролеће је сад са нама!!!
СЛАВА!
