Зурим у дубине звезданог неба

оживљавајући успомене

на једну давнашњу љубав,

која се догодила

негда и негде – 

да ли на јави, или у сну! –

под истим оваквим звезданим небом,

у истој оваквој ветровитој ноћи,

са истом оваквом тугом и сетом.

Нас двоје,

сами под трептавим звездама,

окружени ројевима плавичастих свитаца,

на пласту шушкавог сена

што на мајчину душицу мирише,

загрљени и устрепталих срца,

запловисмо попут лаганих облака

бескрајним и вечним пространствима

неких тајанствених светова.