Драган Симовић: Ко убија љубав – живот убија!
Љуби самога себе, па ће те љубити и Творац и Васељена.
Јер, ко не љуби самога себе, тај никога и ништа не љуби.
Љуби самога себе, и радуј се животу у свакоме трену.
Живот је тренутак један у вечности.
Један једини тренутак у свим тренима вечнога сада.
Не размишљај нити о почетку нити о свршестку, будући да нема ни једног ни другог.
И почетак и свршетак јесу само овај тренутак!
Они који ти говоре о грешности чулне љубави, никада из греха неће ни изићи.
Нема ни грешних ни безгрешних љубави, већ једино љубави што све прожимају и све испуњавају.
Пуноћа љубави јесте пуноћа вечнога живота.
Ко није љубио, тај ни живео није.
Женско тело је савршенство у свету обличја.
Нема те лепоте и дивоте која се може поредити са лепотом и дивотом складно извајаног тела беле жене.
Онај ко презире женско тело и чулну љубав, самога себе осуђује на живот у паклу.
Пакао није нигде изван нас, нигде у простору и пространствима, већ у срцима и душама нашим.
Ако си заљубљен- онда буди заљубљен; ако љубиш – онда свим бићем и суштаством љуби!
Немој рећи себи: мало ћу бити заљубљен, а мало нећу; мало ћу да љубим, а мало нећу да љубим, већ буди заљубљен и буди своја љубав, посве и до краја, јер изван твоје љубави ни тебе нема!
Ко убија љубав – живот убија!
Највећи противници Творца и Васељене јесу управо они који љубав убијају.
Колико је љубави око нас, толико је и живота у нама!
Љубав је као ваздух и вода – ни трен један не бисмо живели без љубави.
Живи смо, зато што нас љубе Творац и Васељена.
Да нас не љубе Творац и Васељена, ми ни постојали не бисмо!


