НИКОЛАЈ ЛЕВАШОВ О АСГАРДУ ИРИЈСКОМ
Ставио сам заштиту на школу, као и на сву моју децу-ученике, која има свој знак или симбол. Свако биће које разуме шта тај знак значи неће се усудити да нападне школу и ученике. Као и за оне који не разумеју ништа, деца из припремне групе могу лако да их се отарасе. Исто тако, систем менталне одбране неће пустити никог унутра који свесно или несвесно носи „Тројансог коња“ у себи. Ималац вируса није нужно штићеник тамних снага. Дете може бити врло шармантно и безопасно али без обзира на то, носи у себи мину са одложеним дејством на другим нивоима реалности.
То је било тачно онако како је у Асгард Иријски, главни град Велике Асије (како се звала), касније Руско царство (називана од стране њених грађана) и Велика Тартарија (звана на западу), вирус ушао.
Престоница царства која је постојала до 7285 (словенско-аријевска хронологија) или 1775 наше ере је основана пре 106787 година (2009 писан овај текст) или према другој словенској хронологији у години 5028 од велике сеобе из ДаАрије!
Асгард Иријски је био освојен хордом Џунгара, племена истиснутих из Кине. Сасвим је очигледно да су номади били веома вешто и у потпуности усмерени на тачно овај град, који у својој историји више од стотину хиљада година је неосвојен! Постојало је јако поље моћи, енергетска баријера, над целим градом кроз коју нико није могао да прође а да је имао агресивне и деструктивне циљеве и намере, ни једна особа а камоли непријатељска војска. Било је пет кругова заштите око Асгарда Иријског створених за све нивое агресије и насиља. Заштита је одлично функционисала више од стотину миленијума и више док је деактивирана или искључена непосредно пре Џунгарског напада. Ово се догодило јер је један од чувара Асгарда , један од дванаест виших волхова (магова или чаробњака) је био нека врста носиоца вируса тројанског коња. Он није знао за то у себи. Међутим, када је дошао тренутак, онај који је инсталирао или уградио „Тројанског коња“ у њега покренуо га је и моћног одбрамбеног поља око Асгарда више није било, искључено је!
То је од великог интереса за нас да се зна да волхв-предајник нема никакве везе са диверзијом и није крив за оно што се догодило, упркос томе што је невољно био кривац за катастрофу. А ево и због чега.
У та времена, сва сирочад Велике Асије су збринута и образована од стране државе. Већина деце која су постала сирочад, је због непријатељских напада на насеља и села на периферији и ободима земље. Дакле, постојао је напад на неко село, браниоци су сви убијени, а деца заробљена, али срећом по њих је виспреност-витезова Руских дошла на време и ослободила их. То је било управо оно на шта су виши црни магови рачунали; један од њих је био међу нападачима. Ставио је „Тројанског коња“ у сву заробљену децу на нивоу о којима ни деца ни Виши Волхови у Асгарду Иријском нису знали. Највероватније, то је урађено у многим местима са следећим циљем.
Спасена сирочад је пренета из свих крајева огромне земље у главни град, Асгард Иријски. Најспособнији, поготово они који су имали дар, учили су неко почетно знање о врачању, као што би се то назвало данас, и постајали би исцелитељи са неким чаробним способностима – ведуни. (мушкарци) и ведуне (жене); најталентованији би постали волхви и најпаметнији волхви постали би Виши Волхви. Дакле, један од носиоца „Тројанског коња“ постао један од дванаест виших Волхова у Асгарду Иријском. Мрачним силама је било потребно само да активирају и покрену успавани програм у потребном тренутку и моћна заштита је пала пред тренутак напада хорде Џунгара. Најразочаравајућа ствар у томе је чињеница да нико од Виших Волхова није могао открити „тројанског коња“! То је оно што се дешава када знање престаје да буде живо и претвара се у догму, без обзира на разлоге и нужности.
Претпостављена нужност је следећа. Пре 13 017 година (2009) планетарна катастрофа се десила. Преживели људи су се нашли у сред каменог доба и морали су да размисле о свом физичком опстанку уместо трошења много година на учење и постизање просветљења знањем. Стога, како би пронашли излаз из ове ситуације, Високе духовне вође измислише систем који је контролисао токове основних, примарних материја путем речи. Свака реч коју би особа са чак и само искром знања изрекла у одређеном стању транса или измењене свести, променила би моћ струја и токова енергија које су текле кроз њега или њу.
Виши Волхови су знали за ово и створили су за ову врсту људи различите инвокације, бајалице и молитве, чије се речи изговарају у одређеном поретку и мења се моћ и састав токова примарних, основних материја које хрле кроз њих. Као резултат тога, није било потребе да схвате шта су то примарне материје и како се њиховим мешањем добија решење и како их треба комбиновати у циљу прибављања потребних резултата.
У тим тешким временима то је било тако уређено и дозвољено пружање помоћи свим селима и насељима – људима који би могли да лече, контролишу време, пружају добру жетву, итд. Они су само требали да нађу људе са искром дара и науче их које инвокације или молитве или бајалице треба изрећи на овај или онај начин том приликом. Они су то заиста радили али на нивоу празног понављања, призива или молитве, без разумевања зашто и како се све то догодило. Свакако, то је било веома згодно, али није и све што је згодно исправно!
Па, они који су измислили ове инвокације, молитве и бајалице и разумели механизам њиховог рада су умрли. Сва ова призивања и молитве су записана у књигама и свака особа са даром може да чита и може да спроведе чаробни утицај на примарне материје-пресудне на природним процесима, улазивши у стање транса. Током времена чак и Виши Волхови су изгубили разумевање шта заиста стоји иза комбинације речи у призивањима или молитвама, јер након планетарних катастрофа су само волхви чувари, другим речима библиотекари (иако веома вредних књига), остали. Они учише даровите људе који користише ове књиге са призивима или молитвама. Као резултат свега овога ове различите касте свештеника-волхова су се појавиле које нису разумеле шта се одвијало током призивања и молитви.
Постоји још једна ствар. Као резултат катастрофе, цивилизација Мидгард-земље је смањена на ниво каменог доба и волхови чувари су развили сами себе на начин како би могли да импресионирају и задиве људе овим призивањима и делима и на тај начин би их држали под контролом штитећи их од искварених утицаја тамних снага. Као резултат развоја овога у будућности, волхови су имали ефекат опсене…њихове методе су постале спектакл уместо ефикасности.
То су учинили јер људи су „схватали“ само чуда која се уклапају у њихово виђење и концепт света и нису прихватили радње које се не уклапају у “Kaко мали Перица види свет” својих концепата. Несумњиво, људи су поштовали и одавали част онима који су показивали следеће способности: телепортација, ходање по води, пролази кроз зидове, левитација. Али када би надарени људи еволуирали и развијали се у том правцу и користили одговарајуће инвокације или молитве или бајалице за то, они би блокирали могућност развоја правих способности да контролишу простор и време. Они би били концентрисани на „циркус“ који је лако разумљив већини људи и на тај начин, осудили су како себе, тако и своје људе у ропство снага мрака у будућности! Због тога Виши Волхви у Асгарду Иријском нису били у стању да увиде „Тројанског коња“ којег је Црни Маг поставио у дете. Они су били слепи упркос њиховој моћи и количини магичних способности, али ово је прича за неки други дан…
Како би осигурао своју менталну школу од оваквих ствари, створио сам ПСИ-службену заштиту (енергетско поље) око ње што је онемогућило носиоце „тројанског коња“ да уђу тамо. Добио сам потврду да то није било без основа и да је то била права стратегија. Једног дана девојчица која се зове Сара ме је замолила да је пустим у моју школу. Дете је скоро плакало од непријатности зато што би друга деца улазила а она не и нешто је њу држало напољу. Она је чак погодила зашто је заштитно поље њој забрањивало да уђе…“Видиш – рекла је – Имам црни тромб у сред груди. Због тога не могу добити пролаз преко заштитног поља „.
Чуо сам је и објаснио јој да иако је имала тај црни тромб у грудима, она не би била у могућности да присуствује мојој менталној школи. Али ако би она хтела да се угрушак треба извући из груди онда би могла да буде у школи. Она је радо пристала, казала је да је знала да овај црни угрушак или тромб или црна тачка је веома лоша и да ако јој помогнем да се избави од тога да ће бити веома захвална. Пошто ми је дала дозволу, почео сам да се бавим овим црним угрушком.
……………………….
……………………….
……………………….
Дакле, по ослобађању од лошег црног угрушка у центру груди, Сара је могла слободно ићи у менталну школу…
(Овај одломак из књиге на србски превео и приредио за Србски журнал: Милорад Максимовић)
СРБСКИ ЖУРНАЛ 
Левашов је много шта написао .. и дао … људима. Понекад треба читати, понешто и више пута.
Путеви, којима ходамо у смислу достизања истог циља можда и нису исти. Можда јесу равни, јесу паралелни – али – можда су поплочани плочицама различитих облика и боја. А….. не морају бити исте боје и нијансе, и први и други – лепо се уклапају у много тога о чему Левашов прича. Знам, да док год осећам љубав Творца и његово покровитељство нада мном – ја сам мирна и – ја сам добро!
А што се Тројанских коња тиче- како и рече Левашов, нико не зна ко то све и када може бити…али и о томе Творац може да одлучи а осећам – и одлучује!
Треба имати увид у све што је Левашов писао … и ..дао… али треба следити свој унутарњи Пут – онај Пут којим Творац воли да ходамо! Низашта не бих ходала путем који није из срца мога изашао а није га Творац погледао